Српски рјечник

ту̏рити, ри̑м, v. pf. 1. werfen, stürzen, jacio, detrudo. [vide бацити 1]. 2. stellen, pono [vide метнути 1]: Цар је тури над војском везиром — Петар тури момке у параду. 3. stecken, immitto: Од светога Луке тур' у њедра руке.

Речник говора Прошћења

ту̏рити, -ӣмпоставити, оставити.Тури то дијете, не дирај га.